Provetravanjem se u prostoriju uvodi svežiji i hladniji vazduh, a vazduh u prostoriji koji je topao i vlažan isušuje se, i tako može da primi više vlage, što u normalnom slučaju traje nekoliko sati. Ako se provetravanje pravilno dozira neće doći do toga da se vlažan vazduh gomila i tako stvara kondenzaciju na površini predmeta. Ukoliko je vlažnost vazduha toliko visoka izdvaja se suvišna vlaga i taloži se. Nedostatak je upravo u tome, jer ova osobina vazduha i jeste razlog za nastanak kondenzacije. U dodiru toplog vazduha i hladnijih površina predmeta on postaje sve vlažniji i taloži se na hladnije površine u vidu kondenzata.
Pravilno provetravanje uključuje širom otvorene prozore na par minuta dnevno, naročito u sezoni grejanja. Tako je osigurana razmena vazduha. Sveži vazduh spolja se brzo se zagreje i može da apsorbuje novu količinu vlage, koja će sa sledećim provjetravanjem izaći napolje. Redovno provetravanje zatvorenih prostorija sprečava visoku vlagu vazduha, a time i potencijalni razvoj gljivica (stvaranje buđi). Time se produžava vek trajanja slojeva boje, premaza i tapeta na zidovima, obloga na plafonima, zidovima i podovima, kao i predmeta za unutrašnje uređenje i zavesa.
Uglavnom, pravila kojih bi se trebalo pridržavati su: redovno izmenjujte vazduh u prostoriji (redovno provetravanje). Provetravajte što je moguće kraće (tzv. “naglo provetravanje”) kod kog se odjednom u potpunosti otvore svi prozori i vrata, i za kratko vreme postigne potpuna izmena vazduha u prostoriji, bez gubitka toplote u zidovima i nameštaju, pa se usled toga mnogo brže povrati željena temperatura vazduha u prostoriji. Pri “naglom provetravanju” prozori bi trebalo da budu otvoreni nekih 5 do 10 min. Kratko naglo provetravanje ne rashlađuje značajno zidove i nameštaj tako da ćete i sami primetiti koliko brzo će se prostorija ponovno zagrejati. Kako bi se smanjili energetski gubitci, isključite grejanje tokkom provetravanja.
Nakon provetravanja ponovno uključite grejanje. Pokušajte da postignete “poprečno provetravanje” što znači da bi trebalo da otvorite sobna vrata ili prozor na suprotnoj kako bi nastala promaja. Na taj način će se vlažni vazduh iz prostorije izmeniti sa svežim, hladnim i suvim vazduhom spolja. Nakon nekoliko sati vazduh je ponovo upio dovoljno vodene pare, tako da ponovo sadrži višak vodene pare, pa postupak provetravanja možemo ponoviti (dnevno 3-5 puta). Znatno poboljšanje postiže se najčešće nakon dve do tri nedelje. Prostorije koje se nalaze na severnoj strani bi trebalo da se zimi jače greju i provetravaju, jer se one više hlade. Takođe, isti slučaj je i sa prostorima sa većim procentom vlage (kupatila, vešeraji i sl).
Okolnosti pri gradnji koje povećavaju mogućnost kondenzacije vodene pare vezane su uz sve što dovodi do niskih površinskih temperatura na staklu, kao postavljanje doprozornika na spoljnjoj ivici zida, duboke ili izbačene prozorske klupice s unutarnje strane, spuštene zavese ispred prozora, podno grejanje (zbog male konvekcije toplote kod prozora). Omogućeno strujanje toplog vazduha od radijatora prema prozoru ugrađivanjem radijatora gde je to moguće ispod prozora, korićenje boljih materijala za topli spoj ivice rama i stakla, koristiti kod gradnje i proizvodnje stolarije materijale koji imaju bolji koeficijent prolaza toplote.
Zbog današnjeg ubrzanog ritma života, buke, tehnologije koja nas okružuje, kad krećemo u gradnju poslovnog ili stambenog objekta, svi težimo tome da nam bude osiguran mir, pa od stambenih objekata gradimo prave male izolovane i zadihtovane tvrđave – a to nije najbolje rešenje za vlagu.